Mozaik kulture 2025. – 28. novembar 2025.
LIBERCUATRO TANGO ENSEMBLE
TANGO – Ples strasti i elegancije
Četvrto veče manifestacije Mozaik kulture 2025. donelo je jedinstven umetnički doživljaj – koncert Libercuatro Tango Ensemble, ansambla koji je publiku poveo na emotivno i strastveno putovanje kroz tango muziku i poeziju. U prepunoj sali Palate umetnosti Madlena, atmosfera je od prvog tona bila ispunjena energijom, elegancijom i dubokim umetničkim nabojem.
Program „Tango & Poezija“ spojio je savremene tango kompozicije, tradicionalne melodije i dela Astora Pjacole sa poezijom Pabla Nerude i Horhea Luisa Borhesa, stvarajući veče koje je istovremeno bilo i muzičko i literarno putovanje. Publika je imala priliku da čuje dela istaknutih savremenih autora tango scene: Juliána Peralte, Martina Tesse, Juana Iriartea, Juana Serena, Andrésa Linetzkog, kao i klasike poput Merceditas, Pasional, Taquito militar i drugih.
Ansambl Libercuatro čine izuzetni muzičari: Ksenija Ristić – klavir, Martina Dimić Radovanović – violina, Aleksandar Mišović – vokal, Petar Mirkov – bandoneon, Nikola Buljančević – kontrabas.
Njihova interpretacija bila je snažna, precizna i emotivno bogata, sa prepoznatljivom energijom koja je postala zaštitni znak ovog ansambla. Publika je posebno reagovala na virtuozne pasaže bandoneona, toplinu vokala i sugestivnu atmosferu koju je stvarao spoj muzike i poezije.
Libercuatro je jedinstven ansambl na domaćoj sceni, ne samo po izvođačkom nivou već i po istraživačkom pristupu, originalnim aranžmanima i posvećenosti tango kulturi, koja je od 2009. godine deo UNESCO-ve liste nematerijalnog kulturnog nasleđa. Njihovi projekti, među kojima su TangOpera, Piazzollando, Kabare Borhes, Neki novi tango i Tango & Poezija, već godinama osvajaju publiku širom regiona.
Ovo veče potvrdilo je da je Libercuatro jedan od najcenjenijih tango ansambala u Srbiji i regionu. Publika je koncert ispratila ovacijama, a mnogi su istakli da je ovo jedno od najuzbudljivijih i najemotivnijih programa u okviru ovogodišnjeg Mozaika kulture.
Nakon snažnog i emotivnog muzičko-poetskog putovanja koje je priredio Libercuatro Tango Ensemble, četvrto veče manifestacije Mozaik kulture 2025. nastavilo se u duhu tanga, ali ovog puta kroz pokret. Publika je iz zvuka prešla u ritam, iz melodije u korak, iz poezije u ples.
Na scenu je stupio plesni ansambl predvođen Mišom Plavšićem, umetnikom koji je svoj rad posvetio istraživanju, izvođenju i prenošenju suštine tanga. Njegov pristup plesu spaja tehničku preciznost, duboku emotivnost i autentičnu strast, stvarajući performanse koji ostavljaju snažan utisak na publiku.
U uvodnom obraćanju, publika je pozvana da se prepusti jedinstvenom doživljaju – da oseti tango ne samo kao ples već kao dijalog emocija, kao priču ispričanu pogledom, korakom i zagrljajem. A upravo to se dogodilo.
Tango je ples koji je tokom svoje istorije dosegao status jednog od najplemenitijih plesova udvoje. U nežnom, prisnom zagrljaju partneri komuniciraju bez reči, otkrivajući jedni drugima više nego što bi to učinili u dugim razgovorima. Taj zagrljaj postaje prostor istine – prostor u kojem emocije govore umesto reči.
Plesni program obuhvatio je različite stilove tanga: kanđenge, preteču tanga, salon tango i njegov milongero podstil, oriđero, slobodni i atraktivni stil, tango nuevo, milongu i vals krusado.
Svaki od ovih stilova nosi sopstveni karakter, ritam i istoriju, a svaki ples, bilo improvizovan ili scenski, predstavlja trenutak koji se nikada ne ponavlja na isti način. Upravo ta neponovljivost bila je srž večerašnjeg performansa.
Miša Plavšić i njegova trupa izveli su niz koreografija koje su oslikale sve ono što tango jeste: strast, eleganciju, napetost, nežnost, ritam i slobodu. Publika je sa oduševljenjem pratila svaki pokret, svaki okret, svaki susret pogleda. U sali se osećala posebna vrsta tišine – ona koja nastaje kada publika diše zajedno sa izvođačima.
Plesni segment večeri zaokružio je celokupan program, stvarajući most između muzike, poezije i pokreta. Bio je to trenutak u kojem se tango pokazao u svojoj punoj snazi, kao umetnost koja spaja, pokreće i ostavlja trag.
Publika je performans nagradila dugotrajnim aplauzom, a mnogi su istakli da je upravo plesni deo večeri doneo završni emotivni vrhunac ovog izuzetnog programa.
