Volim onu južnoslovensku eleganciju koja se sastoji u tome da se nikada ne pokazuje zainteresovanima za ono što nas u stvari strašno zanima, dirnutima onim što nas brine ili uzbuđuje, umornima od onoga što nas iscrpljuje.

Gospođa Madlena Zepter veruje u svoju misiju: ona želi da predanje sačuva i nastavi, da ga pokaže drugima, da pred očima savremenika otvori zaključana vrata iza kojih vlada poetika prošlog, vrednog i lepog. Izabrani predmeti njene kolekcije su parčići, delići starog sveta koga više nema, pa kolekcionarka konzervirajući njihovu retkost, finoću izrade i lepotu kao da svesno beži od prolaznosti, osrednjosti i nemaštovitosti kojim nas tako obilno zasipa savremeno doba u kome živimo.

Originalnost gospođe Zepter i veličina njihovih ličnosti najviše se odražavaju u njihovim kulturnim i društvenim investicijama.“

Iza svakog velikog čoveka, kažu, stoji velika žena, ali može biti i obrnuto. Iza žene velikog srca, posvećene lepoti, čovečnosti, dobroti, što će reći umetnosti, stoji veliki mag biznisa, kreativni um poslovnog čoveka, džentlmen široke duše. Filip. Iz te simbioze nikli su mnogi krupni darovi koji će trajno obeležiti epohu kraja dvadesetog i početka dvadestprvog veka, zapravo kulturni život Beograda i Srbije. Madlena i Filip Zepter. Iz te simbioze proisteklo je i čudo sklada, upotrebne vrednosti, zadivljujućeg eksterijera i enterijera, prostora naseljenog lepotom. Još jedan njihov arhitektonski, smislom obogaćeni dragulj, novi pokon Zepterovih ljudima,  zdanje legata Madlene Zepter – Palata umetnosti.