Gospođa Madlena Zepter veruje u svoju misiju: ona želi da predanje sačuva i nastavi, da ga pokaže drugima, da pred očima savremenika otvori zaključana vrata iza kojih vlada poetika prošlog, vrednog i lepog. Izabrani predmeti njene kolekcije su parčići, delići starog sveta koga više nema, pa kolekcionarka konzervirajući njihovu retkost, finoću izrade i lepotu kao da svesno beži od prolaznosti, osrednjosti i nemaštovitosti kojim nas tako obilno zasipa savremeno doba u kome živimo.