Većina nameštaja iz ove epohe bila je napravljena od hrastovine, koja je bila lako dostupna u mnogim delovima zemlje. Uspon srednje klase doveo je do veće potražnje za elementima kućnog enterijera, što je značilo da se proizvodi sve veća količina visokokvalitetnog nameštaja koji je često umetnički dekorisan. U poznom 17. veku nameštaj je postao udobniji i prefinjenije ukrašen. Za imućnije porodice mobilijar je često bio napravljen od mahagonija ili abonosa, i ukrašavao se na nove načine. Isklesano drvo se u udubljenjima ispunjavalo sedefom. U to vreme tehnika lakiranja je stigla u Englesku i predmeti su premazivani lakom svetlih boja.
18. vek – epohe Džordža II i Džordža III
Čipendejl je postao jedan od izuzetnih stilova 18. veka. Nameštaj u tom stilu uglavnom je bio napravljen od mahagonija, mada su orah i javor takođe korišćeni. Popularnost orijentalnog dizajna u Evropi podstakla je Čipendejla da koristi orijentalne motive na bogato ukrašenom lakiranom nameštaju.
19. vek – Džordžijansko-viktorijanska epoha
Period klasičnog nameštaja vezuje se za dolazak princa Džordža IV na presto kao regenta od 1881. do 1820. Ridžensi nameštaj najpre predstavlja kombinaciju neoklasičnog antičkog stila i ampir stila, a kasnije im se pridružuju i elementi džordžijanskog stila, složeni i kitnjasti.
Regentski stil nastavlja tu tradiciju i tokom vladavine Vilijama IV. Postalo je moderno kopirati klasični rimski i grčki nameštaj koji uključuje ornamente lavljih glava, krilatih grifona, rimske bogove i slično. Mahagoni je i dalje koristila većina proizvođača nameštaja, a mesing je korišćen za dekoraciju, u kombinaciji sa furnirom od ružinog drveta, što je omogućavalo upečatljive efekte.
U ranom viktorijanskom dobu u izradi nameštaja počinje da se koristi gvožđe, posebno u nameštaju za spavaće sobe. Viktorijanski nameštaj iz sredine 19. veka bio je više sjajan, a luksuzne prevlake postale su glavni faktor u dizajnu. S obzirom na to da je udobnost postala važnija, uvedene su lagane stolice, sofe, rekamije.
20.vek – Edvardijanska epoha
Nameštaj edvardijanske epohe je uglavnom bio baziran na reprodukciji starijih stilova koji su se masovno proizvodili, jer su mašine korišćene punom snagom. Mahagoni je i dalje bio popularan, ali počeli su da uvode orah i hrast. Takođe, osim edvardijanskog, kroz XX vek u Engleskoj je u dekorativnoj umetnosti zastupljen i dalje viktorijanski stil, kojeg odlikuju nešto tamniji tonovi.
Savremeno doba
Čak i danas, uticaj Čipendejla nalazi se u formalnom dizajnu i proizvodnji nameštaja. U muzejskoj kolekciji, par ogledala od pozlaćenog drveta urađen je u tom stilu, kao savremeni primerci osamnaestovekovne estetike.
Par ogledala od pozlaćenog drveta – savremena epoha po uzoru na Čipendejla.