17. vek – epoha Luja XIV
18. vek – epohe kraljeva Luja XIV, Luja XV, Luja XVI; direktorijum; tranzicija
- Bulevar Kneza Aleksandra Karađorđevića 53, Beograd
- Ponedeljak - Nedelja
10:00 – 20:00
FRANCUSKA - Palata umetnosti Madlena
Francuski dvorski stil i sjaj Versaja možemo videti kroz stilski nameštaj koji je kreiran prema stilskim uzusima Luja XIV, Luja XV i Luja XVI, od baroka i rokokoa do neoklasicizma.
Stilski mobilijar Kralja Sunca prepoznatljiv je između ostalog u predmetima ukrašenim ebonovinom i upečatljivim dekorativno-ornamentalnim rešenjima u vidu floralnih girlandi, ljiljana, palmeta, krivudavih oblika školjke i sličnih umetničkih rešenja. Sličan stilski efekat imaju i predmeti epohe Luja XVI sa motivima pastoralnih scena uokvirenih ukrasnim prepletima, listovima akantusa, antičkim detaljima i meandrima.
U kolekciji postoje radovi velikih imena tadašnjih dizajnera nameštaja i majstora poput: Žorža Žakoba, Anrija Žakoba, Kloda Senea… Osim toga, kultura tkanja i veza bila je izuzetno cenjena. Tapiserije čuvenih radionica Obison i Gobelin nekada su krasile zidove francuskih dvorova, a danas zidove Palate umetnosti Madlena.
19. vek – epoha Luja XVIII; Napoleon I Bonaparta; Šarl X; Luj Filip; Napoleon III
Dolaskom Napoleona I Bonaparte uspostavljen je novi državni sistem, ali i estetika ampir stila sa svim elementima napoleonovske imperatorske filozofije, čija je karakteristika vidno obnavljanje antičke tradicije. Zbog toga, kao čest motiv u prvim decenijama 19. veka javljaju se amblematsko-alegorijske scene koje prikazuju trijumf, pobedu, moć… Brojni su svećnjaci iz Muzeja antikviteta iz tog perioda sa dominantnom figurom boginje Nike, koja je grčka boginja pobede, fotelje sa lavovskim glavama i šapama i vrežama lovorovog lišća, što sve asocira na slavu vladara i druge prerogative vlasti.
20. vek
Stil moderne javlja se u Francuskoj tokom prve dve decenije 20. veka, a svoj vrhunac dostigao je na velikoj izložbi Međunarodne dekorativne umetnosti, u Parizu 1925. godine. Za vreme te izložbe, narativ ar dekoa bio je čvrsto uspostavljen od strane dizajnera i muzejskih profesionalaca koji su pomogli u oblikovanju samog stila. Dok su dizajneri u drugim državama često odbacivali raniju estetiku, materijale i tehnike, francuski umetnici su tražili inovacije, prihvatajući jednako i ranija umetnička dostignuća. Njihova karakteristika svodila se na istovremeno izražavanje modernosti i nacionalno-istorijskog elementa, kroz savez umetnosti i zanatstva.
